Da li je air fryer zaista zdraviji? Istraživanje otkrilo šta se dešava posle 70 korišćenja
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Air fryer uglavnom emituje manje VOC jedinjenja i ultrafinih čestica od klasičnog prženja, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Birmingemu.
- Rezultat zavisi od namirnica, temperature i vremena pripreme - hrana bogata mastima i smrznuti proizvodi mogu da povećaju emisije.
- Redovno čišćenje uređaja je važno, jer se u zaprljanim delovima nakupljaju ostaci hrane i masnoće koji dodatno utiču na kvalitet vazduha.
Friteze na vruć vazduh, poznate kao air fryer, poslednjih godina postale su jedan od najpopularnijih kuhinjskih uređaja. Obećanje je jednostavno: hrskava hrana, manje ulja i brža priprema. Međutim, pitanje koje sve više zanima korisnike jeste da li ovakav način kuvanja zaista donosi zdravstvene prednosti ili je reč o još jednom uređaju čiji marketing zvuči bolje od stvarnosti.
Odgovor nije potpuno crno-beli. Air fryer može da bude praktičnija alternativa klasičnom prženju, posebno kada se koristi za pripremu hrane uz malu količinu ulja. Ipak, to ne znači da svaki obrok iz njega automatski postaje zdrav. Važnu ulogu imaju namirnice koje se pripremaju, temperatura, vreme kuvanja, ali i održavanje samog uređaja.
Upravo zato je zanimljivo istraživanje koje je sprovelo Univerzitet u Birmingemu, a koje se bavilo emisijama tokom pripreme različitih vrsta hrane. Naučnici su analizirali šta se oslobađa u vazduh tokom kuvanja u air fryeru i kako se rezultati razlikuju u odnosu na druge metode prženja.
Naučnici testirali 12 različitih jela: Air fryer ipak ima prednost
Istraživači sa Univerziteta u Birmingemu ispitivali su emisije koje nastaju tokom pripreme 12 različitih jela u fritezi na vruć vazduh. Među namirnicama su bili proizvodi sa različitim sadržajem masti, uključujući smrznutu hranu i namirnice koje se često pripremaju u domaćinstvima.
Tokom eksperimenta merene su emisije isparljivih organskih jedinjenja, poznatih kao VOC, azotnih oksida i ultrafinih čestica. Ove materije mogu nastati tokom termičke obrade hrane, naročito kada se zagrevaju ulja i namirnice bogate mastima. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi koliko različite vrste hrane utiču na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.
Rezultati su pokazali da air fryer tokom pripreme hrane generalno emituje manje VOC jedinjenja i ultrafinih čestica nego klasično plitko ili duboko prženje. Posebno je značajno što su emisije tokom dubokog prženja bile višestruko veće, a u nekim poređenjima i do 10–100 puta više za VOC jedinjenja.
Ipak, nisu sve namirnice dale iste rezultate. Hrana sa većim sadržajem masti, poput slanine, kao i pojedini smrznuti proizvodi, stvarala je više emisija od drugih jela pripremljenih u istom uređaju.
To znači da način pripreme može da bude važan, ali i da izbor namirnica ima veliki uticaj na ono što se oslobađa tokom kuvanja.
Najveći problem nije samo hrana: Šta se događa kada se air fryer ne čisti?
Jedan od najzanimljivijih delova istraživanja odnosi se na uređaje koji se dugo koriste bez detaljnog čišćenja. Naučnici su testirali fritezu nakon više od 70 upotreba i otkrili da se u njenim nepristupačnim delovima mogu zadržavati ostaci hrane i masnoće.
U takvim uslovima, emisije tokom kuvanja bile su veće. Istraživači su zabeležili približno 23 odsto više VOC jedinjenja, dok je broj ultrafinih čestica bio više nego dvostruko veći u poređenju sa novijim, čistim uređajem. U pojedinim testovima povećanje ultrafinih čestica dostiglo je čak 236 odsto.
Ovi rezultati ne znače da air fryer postaje opasan nakon određenog broja korišćenja. Studija nije utvrdila da će redovna upotreba takvog uređaja izazvati zdravstvene probleme kod korisnika. Ona, međutim, pokazuje da se ostaci hrane i masnoće mogu nakupljati na mestima koja nije lako očistiti i da to može uticati na emisije tokom narednog kuvanja.
Zato je održavanje uređaja važnije nego što se na prvi pogled čini. Redovno pranje korpe i dostupnih površina jeste osnovni korak, ali treba obratiti pažnju i na delove u kojima se skupljaju masnoća i ostaci hrane, u skladu sa uputstvima proizvođača.
Da li air fryer znači zdraviju hranu? Odgovor zavisi od onoga što pripremate
Friteza na vruć vazduh omogućava pripremu hrane sa manje dodatog ulja nego klasično prženje. To može biti korisno kada se spremaju krompir, povrće, meso ili druge namirnice koje bi inače zahtevale veću količinu masnoće.
Međutim, uređaj ne menja nutritivni sastav namirnice. Smrznuti pomfrit, pohovana hrana i industrijski prerađeni proizvodi ne postaju automatski zdravi samo zato što su pripremljeni u air fryeru. Ako je namirnica već bogata solju, mastima ili kalorijama, način pripreme neće ukloniti te karakteristike.
Važno je i kako se hrana termički obrađuje. Pri visokim temperaturama, naročito kod namirnica bogatih skrobom, može nastati akrilamid. To jedinjenje se formira tokom procesa tamnjenja i zapečenja hrane, a može se pojaviti i pri drugim metodama kuvanja, ne samo u fritezi na vruć vazduh.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se hrana ne priprema do preterano tamne ili zagorele boje. Air fryer može da pomogne u smanjenju količine ulja, ali zdraviji obrok i dalje zavisi od izbora namirnica, porcija i načina pripreme.
Drugim rečima, uređaj može da bude koristan alat za pripremu hrane, ali nije zamena za uravnoteženu ishranu.
Kako da koristite fritezu na vruć vazduh bez nepotrebnih problema?
Najvažniji savet je da se uređaj redovno čisti. Korpu, posudu i druge delove koji dolaze u kontakt sa hranom treba prati nakon korišćenja, dok se unutrašnje površine i grejač održavaju prema preporukama proizvođača. Ne treba koristiti sredstva ili postupke koji mogu oštetiti uređaj.
Drugi važan korak je provetravanje kuhinje tokom pripreme hrane. Iako istraživanje pokazuje da air fryer generalno emituje manje čestica od klasičnog prženja, kuvanje i dalje može da utiče na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Aspirator ili otvoren prozor mogu pomoći u uklanjanju dela emisija.
Treba obratiti pažnju i na izbor namirnica. Hrana sa veoma visokim sadržajem masti može da proizvede više emisija tokom kuvanja, dok preterano zapečena ili zagorela hrana nije poželjna. Priprema svežih namirnica, uz kontrolu temperature i vremena, može biti bolji izbor od oslanjanja isključivo na gotove smrznute proizvode.
Na kraju, važno je ne zanemariti uputstvo za održavanje konkretnog modela. Nisu svi air fryeri iste konstrukcije, a kod nekih uređaja delovi u kojima se zadržavaju masnoća i ostaci hrane nisu lako dostupni za čišćenje.
Air fryer nije prevara, ali nije ni čudesni uređaj za zdravlje
Popularnost friteza na vruć vazduh nije bez razloga. One mogu da ubrzaju pripremu obroka, smanje potrebu za dodatnim uljem i budu praktična alternativa klasičnom prženju. Istraživanje Univerziteta u Birmingemu dodatno pokazuje da ovakav način kuvanja može da proizvede manje emisija u vazduh nego neke tradicionalne metode.
Ipak, rezultat zavisi od više faktora. Vrsta hrane, količina masnoće, temperatura, trajanje kuvanja i stanje uređaja utiču na emisije. Posebno je važno redovno čišćenje, jer se tokom dugotrajne upotrebe mogu nakupljati ostaci koji povećavaju emisije.
Za korisnike u Srbiji zaključak je jednostavan: air fryer može biti dobar izbor za svakodnevnu pripremu hrane, ali ne treba ga posmatrati kao garanciju zdravijeg obroka. Ako se koristi pravilno, uz redovno održavanje i pažljiv izbor namirnica, može da bude praktičan dodatak kuhinji.